Krpelji i planinarenje - kompletan vodič za bezbedan boravak u prirodi
Dolaskom proleća počinje sezona povećane aktivnosti krpelja. Blage zime i porast temperature produžavaju period njihovog razvoja i hranjenja zbog čega se sa njima susrećemo već od ranog proleća pa sve do kasne jeseni. Boravak u prirodi tada zahteva dodatnu pažnju, ali ne i strah.
Krpelji su ektoparaziti koji se hrane krvlju sisara ptica i čoveka. U našim krajevima najčešći rod Ixodes koji može biti prenosilac uzročnika Lajmske bolesti ali i drugih infekcija.
Važno je naglasiti da svaki krpelj nije zaražen i da sam ubod ne znači automatski oboljenje. Rizik zavisi od vrste krpelja, dužine vremena koje je proveo pričvšćen za kožu i epidemiološke situacije u regionu.
Jedan od čestih mitova jeste da krpelji ,,padaju sa drveća’’. Tačno je da padaju sa drugih životinja koje se kreću i po zemlji i po drveću, ukoliko se nisu pričvrstili (ptice, veverice…) i na taj način neretko završe na drugom domaćinu, ali ne skaču i ne lete. Nalaze se u travi, niskom rastinju i žbunju, gde čekaju prolazak domaćina. Kada prođemo pored vegetacije, zakače se za odeću ili kožu, a zatim puze nagore tražeći toplija i vlažnija mesta. Zbog toga ih često nalazimo iza ušiju, na vratu, u kosi, ispod grudi, u preponama ili iza kolena.
Prevencija počinje pravilnim oblačenjem: duga odeća, zatvorena obuća i uvučene nogavice otežavaju krpeljima pristup koži. Svetlija garderoba omogućava lakše uočavanje krpelja. Upotreba repelenata značajno smanjuje verovatnoću kontakta. Repelenti se mogu nanositi na odeću - naročito na donje delove nogavica i obuću jer se krpelji najčešće kače pri kontaktu sa travom. Nije neophodno prskati kožu ukoliko se odeća pravilno tretira. Postoje i preparati na biljnoj bazi ali njihova efikasnost nije dosledno i pouzdano potvrđena u kontrolisanim naučnim studijama zbog čega se na njih ne treba oslanjati kao na jedinu meru zaštite.
Nakon boravka u prirodi neophodan je detaljan pregled celog tela uključujući teme i potiljak. Kod dece je ovaj pregled posebno važan jer su bliže vegetaciji i često ne primete ubod. Tuširanje u roku od nekoliko sati po povratku može pomoći uklanjanju krpelja koji se još nisu pričvrstili.
Ukoliko se krpelj pronađe pričvršćen za kožu potrebno ga je ukloniti što pre ali pravilno. Koristi se pinceta kojom se krpelj hvata što bliže koži i izvlači ravnomernim stabilnim pokretom bez naglog trzanja. Ne koriste se ulje, alkohol, lak za nokte, prekrivanje čašom ili bilo kakve alternativne metode ,,gušenja’’, jer to može dovesti do povećanog lučenja sadržaja iz krpelja i povećati rizik od prenosa infekcije.
Ako osoba nije sigurna da li je krpelj u potpunosti uklonjen, posebno ukoliko postoji sumnja da je deo usnog aparata krpelja ostao u koži potrebno je obratiti se domu zdravlja ili zdravstvenoj ustanovi radi stručnog uklanjanja. Samostalno ,,kopanje’’ po koži može izazvati dodatnu povredu i infekciju.
U narednim danima i nedeljama potrebno je pratiti mesto uboda i opšte stanje. Pojava crvenila koje se postepeno širi, simptomi nalik gripu i bolovi u mišićima ili zglobovima zahtevaju konsultaciju sa lekarom. Ukoliko postoji sumnja na Lajmsku bolest lekar će proceniti potrebu za daljom dijagnostikom uključujući laboratorijske analize krvi u odgovarajućem vremenskom periodu i po potrebi propisati adekvatnu antibiotsku terapiju u tačno određenoj dozi i trajanju. Antibiotici se ne uzimaju preventivno i nikad na sopstvenu ruku jer neadekvatna upotreba doprinosi razvoju rezistentnosti bakterija i može otežati kasnije lečenje.
Takođe, ne morate čekati da se simptomi pojave, već možete krpelja kojeg ste skinuli sa kože odneti direktno na analizu pomoću koje će se ustanoviti da li je krpelj zarazan ili ne. Nakon toga se možete javiti lekaru ukoliko postoji potreba. Inkubacija traje od dve do četiri nedelje i tek nakon toga se može videti da li konkretno Lajmska bolest postoji, zato se uvek savetuje da se krpelj sačuva i odnese u laboratoriju kako bi se delovalo preventivno.
Važno je razumeti da je krpelj deo ekosistema. On nije razlog da odustanemo od prirode već podsetnik da priroda zahteva svesnost. Panika ne pomaže, ali ni ignorisanje nije odgovorno. Većina kontakata sa krpeljima ne završava komplikacijama, ali pravilno ponašanje značajno smanjuje rizik.
Boravak u planini podrazumeva razumevanje terena, vremena, sopstvenog tela i živog sveta koji nas okružuje. Znanje o krpeljima deo je te celovite slike. Bezbednost nije u izbegavanju prirode već u njenom razumevanju.
🍂
tekst napisala: Aleksandra Polak Guru za avanturu
