U Beogradu se ovog proleća otvorio prvi veganski low waste kafić - VeZa! Sa ekipom iz ovog kafića razgovaramo o izazovima, preprekama i idejama za ugostiteljstvo sa manje otpada, sada i ovde, kroz konkretno iskustvo koje su imali prilikom procesa pokretanja i otvaranja. Kafić VeZa nalazi se u Venezelosovoj 20.
Hvala Jeleni Disić iz Vege zajednice na razgovoru i na dobroj volji da u ugostiteljskoj praksi pokuša da uvede dobre, nove ekološke prakse. Zapratite Vege zajednicu i njihovu kampanju Slomimo kaveze.
Ukoliko želite da smanjite količinu ambalažnog otpada koji proizvodite jedna od jednostavnih stvari koje možete učiniti jeste da pređete na upotrebu sapuna za pranje sudova. Sudovi su oprani, a ambalažnog otpada - nema.
Na tržištu je trenutno moguće nabaviti ovaj sapun, ali samo kod malobrojnih proizvođača i zato - poziv malim sapundžijskim biznisima a i velikim komercijalnim proizvođačima da proizvedu i potrošačima ponude ovaj novi-stari proizvod. Nov jer smo na njega zaboravili, star jer su ga naše bake same pravile.
Život bez otpada ne znači samo lišavanje, minimalizovanje i redukciju, ne nikako. On znači da u životu imamo prostora i vremena za više lepote, za raskoš, za mirise i ukuse. Deo sastojaka koje svakodnevno koristimo moguće je prikupiti na putovanjima, osušiti, preraditi i u njima uživati ili ih poklanjati tokom cele godine.
video produkcija: Koliba films
Video je realizovan u okviru programa Snažno zeleno koji je deo projekta Zeleni inkubator, a u saradnji sa #EUzatebe, Beogradskom otvorenom školom, Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine Srbije.
Kratko, kraće, blic predavanje o kružnoj ekonomiji, ekologiji i nula otpad pokretu održano je na brdašcetu u Bloku 70, u okviru volonterske akcije Trash hero čisti blok 70a!, održane 30. marta 2019. godine.
Povlen i Sokolske planine. Duboka, sočna zelena šuma i - jedna od preko tri i po hiljade srpskih divljih deponija. Kristina Cvejanov, nezavisna savetnica za upravljanje otpadom, stručnjak za dugogodišnjim iskustvom, nam je za sedam minuta ispričala sve osnovne stvari koje treba da znamo kada su divlje deponije u pitanju.
Ako želimo da glasno i jasno pokažemo, delima a ne jeftinim rečima, to da volimo zemlju u kojoj živimo - treba da što pre okončamo razornu a sasvim raširenu i odomaćenu praksu bacanja smeća u prirodu, na divlje deponije. Ovo je zadatak svih građana Srbije koji svoju zemlju vole. Rodoljublje u praksi. Ako Vaša lokalna samouprava nije ponudila načine za zbrinjavanje smeća u kraju u kojem živite - tražite, zahtevajte da se to pitanje reši, a nemojte ići linijom manjeg otpora i smeće bacati u reke, u šume.
U okviru razgovora o ugostiteljstvu bez otpada predstavljamo ekološke, održive prakse finskog restorana Nolla. Ovaj restoran su otvorili Albert Frank Suner, Karlos Enrikes i Luka Balać a sve inventivne i odgovorne prakse koje se u njemu primenjuju su odgovor na pitanje: ,,Kako unaprediti ugostiteljstvo i učiniti ga zaista održivim a pri tome ne žrtvovati gastronomsko iskustvo?''
Od izbora dobavljača do izbora salveta, od osmišljavanja menija do uključivanja u život okolne zajednice, od brzog kompostiranja do proizvodnje sopstvene zimnice i piva... sve može biti izvor zagađenja i problema ili može biti korak ka boljem, zelenom biznisu.
Postoji toliko proizvoda koje veoma lako možemo zameniti proizvodima bez ambalaže - golim proizvodima.
Kad je u pitanju globalno otopljavanje, kompostiranje je jedan od načina da direktno utičemo na smanjenje emitovanja gasova kao što su ugljen dioksid (CO2) i naročito metan (CH4). Smetlišta, na kojima ukoliko se ne kompostira organski otpad završava i raspada se u lošim uslovima i tako emituje gasove staklene bašte, su najveće ljudsko izvorište metana, gasa koji ima i do 30 puta negativnije dejstvo od ugljen dioksida.
Kompostiranjem činimo nešto dobro za sebe, za svoju decu, za životnu sredinu i sva bića u njoj.
Ovaj video nastao je zahvaljujući dobroj volji Radovana Božovića i podršci grupe Za manje smeća i više sreće.