Šta je to simbiocen?

Ilustracija sa naslovne stane knjige ,Earth emotions’ Glena Albrehta koji je izmislio pojam ,simbiocen’

Sve teče, sve prolazi, samo je promena stalna. U ovom intenzivnom i opasnom istorijskom trenutku za koji mnogi naučnici kažu da je po svojim odlikama već deo Šestog velikog istrebljenja vrsta (ako se pogledaju razmere zagađenja, istrebljenja vrsta, razmera iscrpljivanja prirode), važno je prepoznati izazove u kojima se nalazimo i težiti ka melemnim, regenerativnim, inspirativnim, drugačijima praksama življenja. ,Simbiocen’ je jedan od pojmova koji je putokaz upravo u tom razvojnom pravcu naše vrste. Tokom marta i aprila meseca 2023. održava se serija predavanja, susreta i razgovora pod nazivom ,Ka simbiocenu’

Ovaj pojam je 2011. godine osmislio australijski filozof i prirodnjak Glen Albreht (Glenn Albrecht) , koji je godinama radio kao naučnik i predavač u oblasti održivosti i zaštite životne sredine. Ovaj i mnogi drugi novi pojmovi opisani su u njegovoj knjizi ,,Earth emotions: new word for a new world’’. A šta je to tačno ,simbiocen’?

,,Simbiocen počinje onda kada naše prepoznavanje vitalne međusobne povezanosti života na Zemlji postane materijalna osnova za sve naredne misli, politike i akcije... On predstavlja revoluciju u naučnom i transdisciplinarnom mišljenju, zasnovana na temeljima života koje nazivamo simbioza, a takođe je podsticaj za stvaranje novog sekularnog oblika duhovnosti koji prati nauku, tehnologiju, etiku i kulturu simbiocena. Za razliku od antropocentričnosti, ili usredsređenosti samo na čoveka, biti „sumbiocentričan“ znači da se uzima u obzir centralnost procesa simbioze u svim našim razmatranjima.’ To zahteva od nas da damo prednost zajedništvu i dugoročnoj dobrobiti celog živog sistema kojem pripadamo, umesto kratkoročne dobiti šačice predstavnika samo jedne vrste.

Ovako Albreht objašnjava kako je došlo do toga da skuje ovu novu reč, nov pojam: ,,Moja prva razmišljanja o novom pojmu pod nazivom „Simbiocen“ objavljena su na mom blogu Healthearth 2011. godine. Izraz „Simbiocen“ potiče od simbioze, koja, vodi poreklo od ideje o udruženosti, zajedništvu života (da živimo zajedno). Želeo sam da iskoristim duboko važan koncept simbioze kao osnovu za ono što mislim da će morati da bude sledeći period (-cen, kao što je holocen, antropocen itsl.) istorije Zemlje. Simbiocen, kao period u istoriji čovečanstva na ovoj Zemlji, biće okarakterisan ljudskom inteligencijom i praksama koje oponašaju simbiotske i međusobno osnažujuće oblike i procese koji reprodukuju život, a koji su deo svih živih sistema. Ovaj period ljudskog postojanja biće pozitivna afirmacija života i nudi mogućnost potpune reintegracije ljudskog tela, psihe i kulture sa ostatkom života.’’

Postojala je neka nada, počevši od pre tri-četiri decenije, da će koncepti kao što su „održivost“, „održivi razvoj“ i „otpornost“ obezbediti konceptualnu i praktičnu osnovu za odnose između ljudi i prirode, ali čini se da postoji potreba i za novim pojmovima i Albreht je jedan od mislilaca koji nam ih nudi.

Potreba za stvaranjem ovog novog pojma bila je reakcija na Albrehtov uvid da postoji usaglašeni naučni napor da se antropocen prepepozna i prizna kao period u geološkoj istoriji Zemlje. Na antropocen se gleda kao na period čije je delovanje nadjačalo delovanje takozvanih prirodnih sila. Otisak čovečanstva sada dominira geologijom, klimom i ekologijom Zemlje. Kada se antropocen opisuje stičemo utisak da je preovlađujeće i podrazumevajuće viđenje po kom je naša vrsta svedena pre svega na svoj destruktivan, štetan, parazitski uticaj prema ostatku žive prirode. Postoje filizofske struje koje skreću pažnju da je možda tačnije ovaj destruktivni period nazivati ,kapitalocenom’. ,,Sama ideja o antropocenu napala je moj osećaj za pravdu o pravilnom odnosu između ljudi i prirode, prirode i života… Ovo doba bi se moglo nazvati opscenim, a ne antropocenom. Ja na primer, kao čovek, ljudsko biće, ne želim da budem povezan sa periodom u istoriji Zemlje u kojem dominantni predstavnici naše vrste čine sve da zbrišu same temelje života za sve druge ljude i ne-ljude. Ja želim da budem deo ,simbiocena’, pristupa u kojem ljudi žive u harmoniji sa svim drugim bićima. To možemo učiniti putem eko- i biomimikrije i eko-industrijske ekonomije. Biće teško, ali je barem termodinamički moguće. A pri tom je i etično i lepo. To je izazov sa kojim se mi sada suočavamo.“ - piše Albreht.

Knjiga ,,Earth emotions’’ se završava propitivanjem šta je to što ljudi moraju da urade da bi ušli u simbiocen. Glen Albreht je „Generaciji simbiocen“ pokušao da da neumoljiv, optimističan i praktičan pogled na njihovu budućnost. Nastojao je da svima koji pročitaju ovu knjigu omogući da se povežu sa svim ovim novim konceptima i osete da su već „u” simbiocenu: da osete da su već deo njega, i da je on deo nas.

Kako smo ovaj tekst započeli, parafrazom Heraklitovog učenja o promeni, tako možemo i da zaključimo, u duhu razmišljanja ovog antičkog filozofa. ,,U svetu neprekidnog nastajanja i nestajanja prema normi koju pretstavlja logos, postoji put razdora koji rađa deobe, ali i put sloge u kome se naizgled uništeni elementi sakupljaju u univerzalnom jedinstvu, simbolično označenom kao ,večno živa vatra’. Za Heraklita nastajanje je rezultat smenjivanja rađanja i smrti i uvek je kružno. Tako se, prema njemu, ,nikad stvoreni’ tj. večno postojeći svet neprestano menja. Uprkos večnom ratu unutar kosmosa kao celine, zahvaljujući kojem se menjaju kvaliteti svih pojedinačnih bića ponaosob, njihova ukupna količina ostaje ista, tj. nepromenjena.’’

✨

autorka teksta: Milja Vuković