Kompostiranje u velegradu

📷 Heather Ford

Meni su oči prema prirodnom načinu života otvorene 1985. godine. Talas buđenja je zahvatio i Jugoslaviju, tako da su se štampale duhovne knjige, svuda su održavani kursevi meditacije i raznih new age tehnika, doduše sve u tajnosti. Slovenija je bila najviše okrenuta Zapadu od svih republika i na jednoj od višednevnih meditacija održanoj u Sloveniji, upoznala sam se prvi put sa kompostiranjem. Taj događaj se odigrao u kamenoj kući na brdu u vrlo skromnim uslovima (poljski wc, spavanje na podu u vrećama, kupanje na izvoru u šumi ledenom vodom), a svi smo zajedno spremali hranu i radili sve ostalo pored petnaestosatne meditacijemeditacije. Smeće je bilo podeljeno u tri posude: ostaci od hrane, papir i plastika. Ostaci od pripreme vegetarijanske hrane su odnošeni u jednu rupu na imanju. Toliko mi se ta ideja dopala da sam po povratku to uvela u svoju kuću, ubedivši roditelje da i to moraju da promene, pored izbacivanja mesa iz ishrane.

Živela sam tada u manjem gradu u kući sa baštom. Bacali smo sve otpatke od pripreme hrane na jednu gomilu iza šupe i to je bio moj prvi kompost. Gomila je rasla, rasla, onda se smanjivala a u proleće smo sa dna vadili crnu, zdravu zemlju i postavljali po bašti. U bašti smo imali malo parče zemlje na kome smo imali čak 18 kultura, od peršuna, blitve, paradajza, do boba. Salatu, začinsko bilje i blitvu nismo nikad kupovali. Eto, u centru jednog grada.

Kompostiranju sam se vratila, sada u Beogradu, u zgradi, inspirisana aktivnostim ana grupi Za manje smeća i više sreće. Kupila sam kutiju za kompost i postavila je na zemlju iza zgrade. Komšije se nisu priključile, ali nisu ni negodovale.

Moja iskustva u kompostiranju

Pošto svakodnevno spremam hranu koja se sastoji uglavnom od povrća, otpad koje je moje malo domaćinstvo ostavljalo bio je ogroman. Svaki dan smo uveče morali da iznosimo smeće u gradski kontejner. Sa kompostiranjem, sada smeće bacamo svaki 4. dan ili svaki 7. dan. Samim tim manje kupujem vreće za đubre i generalno se manje bavim time. Pored toga, sve grančice posle orezivanja i sve lišće koje se sakupi čišćenjem oko zgrade se ubacuje i „hrani” kompost.

Ljuske od povrća i voća čine veliki deo mog komposta. Pošto je to zeleni deo komposta, potreban mi je braon deo komposta što sam rešila jednostavno, povremenim odlaskom na Kosmaj, gde iz šume pokupim sloj lišća oko drveća u veliku torbu. Preko zelenog sloja (biljnog otpada iz kuhinje) dodam sloj suvog lišća iz šume. Imam iza zgrade i balu sena (250 dinara) koja se isto koristi za braon sloj. Moje iskustvo je da se seno slabije raspada nego rastresito polu-raspadnuto lišće iz šume. Kada braon sloj prekrije kompost tada nestanu sve mušice koje dotle obrađuju zeleni deo i sve se odjednom smiri. Kompost je inače vrlo živ. On se greje, radi, privlači razne sićušne insekte, a onda se kako proces truljenja napreduje smanjuje. Moram da kažem da kompost nikada nema loš miris.

Ljuske od jaja se jako dugo raspadaju. Nalazim ih gotovo iste onakve kao kad sam ih stavila. Grane treba što sitnije iseći jer se posle gotov kompost sa dna uplete u njih polu-raspadnute. Citrusi se sporo raspadaju, ali se ipak raspadnu na kraju. Još jedna stvar koja je važna u kompostiranju je pravilna vlažnost – ni previše mokro, ni suvo. Listovi kupusa na primer, daju mnogo vode i ovlaže kompost skroz do dna, vrlo brzo. Kompost ako je u bašti nema dno te se višak vode prirodno ocedi u zemlju.

Izvor radosti

Kompost u kući predstavlja veliko zadovoljstvo. Taj osećaj zadovoljstva je besplatan i ne oduzima vreme. Jedino je potrebno da se učine minimalne promene u spoljašnjem životu i da dođe do jednog malog uvida u unutrašnjem životu. Osećaj bacanja je zamenjen osećajem sakupljanja. Osećaj đubreta se zamenio osećajem prehrane. Zemlja oko naše zgrade je bila u užasnom stanju. Nabijena, lepljiva, ilovača bez vazduha, puna šuta koji su tokom 80 godina razni majstori plitko zatrpavali oko kuće umesto da ga odnesu posle obavljenog posla. Nemoguće je bilo zabiti ašov a da se ne naleti na deo cigle, parče kalja od peći, zarđali ekser. Polako, malo po malo, zemlja se menja. Svako parče cigle se izvadi, a nova zemlja od komposta mu zameni mesto. Biljke su srećne. Listovi su im sjajni, grane grle prostor, lepe su i zdrave.

📷 Pete Kanaris

Smisao života se nalazi u malim stvarima. Kompostiranje pomaže da se u vama, podsvesno, stvori osećaj da ste deo sveta, da doprinosite opštem ne samo pojedinačnom, da tečete glatko sa životom i ne borite se plivajući uz tok. Prestati sa borbom jeste pobeda. To je ključ lakoće življenja. Ako mislite da je ovo filozofija, napravite svoj kompost i steknite svoje iskustvo.
🌰
autorka teksta: Omgjanam