Kako pričati sa decom o klimatskim promenama
By Jovana Bila Dubaić (3 devojčice) & Milica Adamović (0 dece, na radost svojih roditelja)
Ovaj veoma koristan tekst možete pročitati ili kroz slajdove ili kao tekst (na dnu ove stranice).
Klimatske promene već uveliko oblikuju budućnost koju će naslediti sledeća generacija. Stoga, postoji određena odgovornost da razgovaramo o klimatskim promenama sa decom u našim životima, posebno kada imaju pitanja o onome što će možda čuti o klimatskoj krizi. Tada mogu da se probude razne emocije kod deteta, kao što su anksioznost, strah, tuga i ljutnja, što su veoma prirodne reakcije na nešto tako neizvesno i razorno kao što su klimatske promene. Najbolje je da budete pripremljeni kada se to dogodi ili da sami pokrenete razgovor.
Razgovor o klimatskim promenama ne mora i ne treba samo da se fokusira samo na probleme, već i na rešenja. Pričom o rešenjima i upoznavanjem dece (makar kroz priču, knjige i filmove) sa ljudima koji se aktivno bore protiv klimatskih promena, možete povezati ozbiljnost situacije sa osećajem nade voljom za delovanje. Ipak, razgovor sa decom o o ovoj temi može biti zastrašujući. Možda vam naučni podaci deluju previše složeno, ili imate sopstvene snažne emocije u vezi sa klimatskom krizom.. Potrudićemo se da vam taj razgovor olakšamo. 🙂
1. Uradite domaći: Niko zasigurno ne zna kako će izgledati budućnost u kojoj se klimatske promene intenziviraju, a nauka svaki dan iznosi nove probleme, ali i rešenja. Dakle, niko nije 100% siguran, ne morate biti ni vi. Postoji velikih broj materijala (pisanih, video, podkasta, portala) koji vam mogu pomoći da bolje razumete klimatske promene. Možete razgovarati sa drugim roditeljima da biste saznali kako oni pristupaju ovoj temi sa svojom decom. Ukoliko nešto škripi, slobodno pišite nekoj od nas dve. 🙂
2. Slušajte: Pre nego što započnete razgovor o klimatskim promenama sa vašim detetom, saznajte šta već zna i kako se oseća u vezi sa tom temom. Možda vas iznenadi koliko toga već primećuje.. Saslušajte njihove strahove i nade za planetu. Posvetite im punu pažnju i nemojte zanemariti niti pokušavati da umanjite bilo kakve brige koje imaju. Pokažite da ste tu za njih, uvek.
Iz iskustva roditelja i razgovora sa drugim roditeljima, najviše pomaže jedno jednostavno pitanje: “A šta tebe tačno brine?” Nekad decu brinu stvari za koje mi mislimo da su potpuno sporedne - tipa “da li i naš pas oseća klimatske promene?”. Ali kad čujete šta zapravo misle, pola razgovora se već razreši samo od sebe.
3. Koristite jednostavna objašnjenja: Vi najbolje poznajete svoje dete, zato se pobrinite da su informacije jasne i prilagođene uzrastu. Povežite klimatske promene sa njihovim svakodnevnim životom. Slike, mape i video snimci mogu biti od velike pomoći da se problem vizuelizuje i učini opipljivijim.
Iz iskustva razgovora sa decom klimatske promene im najlakše postanu jasne kad se povežu sa nečim što mogu da vide ili su već doživeli. Ako im pričamo o topljenju leda na polovima, to zvuči kao neka daleka priča. Ali ako podsetimo na nešto iz njihove svakodnevice - recimo: "Sećaš se kada smo poslednji put pravili sneška ispred zgrade? Bio si baš mali. Od tada nismo imali pravi sneg u našem gradu" - onda im odmah postane bliže i smislenije.
4. Izađite napolje: Deci se često ukazuje na određene probleme bez objašnjenja zašto je to bitno za njih, što može dovesti do osećanja pritiska ili nezainteresovanosti. Zato je preporučljivo da se kod dece prvo razvije ljubav prema prirodi i osećaj povezanosti sa njom, kako bi ekološka ponašanja bila povezana sa osećajem da se čini nešto dobro i pozitivno za prirodu, a ne sa strahom od mogućih negativnih posledica. Treba izbegavati da deci govorite kako da se ponašaju, a da vi sami ne sledite obrazce ekološkog ponašanja. Deca uče po modelu i primeru i vrlo verovatno će se u nekom trenutku pobuniti ili zbuniti ako slušaju jedno, a vas gledaju kako radite sasvim suprotno.
Iz našeg iskustva, ljubav prema prirodi se ne razvija pred ekranom, već u onom trenutku kada dete pronađe bubamaru i zaboravi da je ikada postojalo nešto zanimljivije. A ništa ne propada brže od priče o zaštiti životne sredine ako odrasli samo pričaju, a u svakodnevnom životu ne menjaju baš ništa. Deca imaju fantastičan radar za licemerje.
5. Fokusirajte se na rešenja: Za svaki problem o kome razgovarate, pokušajte da ponudite rešenje. Istražite sa svojim detetom primere ljudi koji ublažavanju i rešavanju klimatskih promena.. Razgovarajte o pozitivnim pričama koje vidite u vestima ili u vašoj okolini. Razgovarajte o koracima koje preduzimate kao porodica, kao što je smanjenje otpada u vašem domu, štednja vode, šetnja umesto vožnje, reciklaža ili isključivanje neiskorišćenih uređaja i svetala. Pričajte o idejama za druge male promene koje možete preduzeti kao porodica ili u lokalnoj zajednici.
Iz našeg iskustva, deci najviše prijaju male i ostvarive stvari. Ako im kažeš da "spasu planetu", to zvuči kao dodatni domaći. Ali ako ih zamoliš da budu "čuvari svetla" i gase svetlo u prostorijama u kojima nema nikog, ili "tim za recikliranje" koji razdvajaju otpad na ono što može i ne može da se reciklira, odmah postane zanimljivo. Još jedan sjajan trik je "detektivska potraga" u prodavnici - tražimo proizvode sa manje ambalaže i ambalažom koja može da se reciklira. Deca obožavaju zaduženja - samo ako su jasna, kratka i dostižna.
Delite priče o mladima koji se bore: Mladi ljudi širom sveta uzimaju borbu protiv klimatskih promena u svoje ruke: pregovaraju sa predstavnicima vlasti, osmišljavaju nove načine za efikasnije korišćenje energije, dele rešenja na društvenim mrežama i organizuju proteste. Recite svom detetu da i oni mogu da budu deo toga!
Pokažite im šta su sve mladi smislili u ovoj borbi, i šta su postigli kako bi stekli osećaj da njihova generacija zna da ima pravo na budućnost. I deci je inspirativno da vide vršnjake i tinejdžere koji se bore za nešto veće od sebe. Daje im osećaj da nisu sami.
Šta stvarno pomaže da deca zavole prirodu?
Iz našeg iskustva, deci uopšte ne treba veliko predavanje - priroda uradi pola posla čim joj damo priliku.
Mikrootkrića – kad god možete, zaustavite se da pogledate nešto sitno: mrava, tragove ptica, ili šta se krije ispod cigle u travi. Deca obožavaju misterije.
Podstaknite posmatranje – kad ste napolju, dajte im mali, ali konkretan zadatak: pronađi nešto žuto, nešto oštro, nešto što miriše…
Zajedno napravite kolekciju - kamenčići, žirevi, pera ptica, šišarke (da, biće ih po celoj kući, ali biće i mnogo radosti).
Odaberite „omiljeno drvo“ u kraju – deci se dopada ideja da imaju „svoje mesto“. Možete ih zadužiti da tokom vrelih letnjih dana brinu o tom drvetu i povremeno ga zaliju.
Slajd:Kako da deca zavole prirodu?
Ako decu učimo da je priroda opasno mesto gde mogu da se povrede, teško će razviti povezanost sa njom. Često smo toliko fokusirani da „stignemo negde“ da zaboravimo na mala čuda pored kojih svakodnevno prolazimo.
Usporite. Posmatrajte. Doživite prirodu svim čulima zajedno sa svojim detetom. Dozvolite mu da se isprlja, da istražuje, postavlja pitanja. Samo tako će naučiti da je priroda zanimljiva, važna i vredna brige - i samo tako će izrasti u odraslu osobu koja želi da je sačuva.
Slajd: Slušajući brige dece, učeći sa njima i ohrabrujući ih da pronađu načine da se uključe u klimatska rešenja u svojoj zajednici, možemo im pomoći da steknu osećaj samostalnosti i postignuća. Deljenje priča o svakodnevnim klimatskim herojima, uključivanje u lokalna rešenja i pronalaženje radosti u tom procesu može ih inspirisati da preduzmu akciju.
Izvori: Project Drawdown. How to talk to kids about climate change
Unicef. Talking to your kids about climate change
Klima101. Na koji način sa decom treba razgovarati o klimatskim promenama?