Šta kruži, a šta ne kruži?

📷 Jasmin Sessler

Ako pokušate da na internetu pronađete neko jasno i jednostavno uputstvo o tome koji se materijali recikliraju, koji su biorazgradivi, koji su nereciklabilni - shvatite da takvog jednostavnog grafikona nema. Kad se malo udubite u problematiku, postaje jasno i zašto: stvar nije sasvim jednostavna.

Ovde ćemo ipak pokušati da uprostimo i razumemo materijale koji se najčešće koriste, njihove osobine kao i šta se sa njima tačno dešava kada postanu otpad. Materijale možemo razvrstati po različitim kriterijumima, da li su:

● izrađeni od obnovljivih ili neobnovljivih sirovina (npr. plastika (nafta) dolazi iz neobnovljivih izvora a papir (drvo) iz obnovljivih)

● reciklabilni ili nisu

● biorazgradivi ili nisu.

Pretpostavimo zato da nas najviše zanima da li se materijali mogu kompostirati, da li su biorazgradivi i da li su u Srbiji reciklabilni (reciklabilnost materijala je diskutabilno pitanje, jer čak i kod nekih nekih reciklabila reciklaža nije isplativa, ili se u našoj zemlji ne sprovodi). Hoćemo u stvari da znamo koji to materijali nakon upotrebe mogu da nastave da kruže, jer na taj način i vraćamo, a ne samo beskrajno uzimamo.

Kompostabilno

Postoje dva tipa kompostabilnih materijala: materijali koji su kompostabilni u industrijskim postrojenjima i oni koji su kompostabilni u uslovima kućnog kompostiranja. Skoro sav organski, kuhinjski otpad je kompostabilan u kućnom kompostištu i možemo ga kompostirati i tako vratiti u proces kruženja materije. Neke od kese imaju oznaku da su pogodne za kućno kompostiranje (jednu smo takvu testirali i čini se da jesu). Ove kese su izrađene posebnom tehnologijom, od celuloze ili skroba. Ipak, pre učinite sve što možete da takvu kesu ni ne upotrebite, ni ne zatrebate. Ništa što koristimo jednokratno i često nije održivo rešenje.
Postoji i industrijsko kompostiranje: u takvim postrojenjima mi se mogli, posebnim procesima, reciklirati proizvodi od bioplastike. U teoriji je to moguće, ali vrlo je teško to realizovati i u praksi.
Često se koristi i reč biorazgradivo. Veliki problem je što mi tu reč čujemo kao ,,kompostabilno’’ odnosno ono šte se može prirodno razgraditi, ali ta reč se nažalost koristi i za bioplastiku i na taj način sugeriše procese razgradnje koji se kod bioplastike u stvari ne odvijaju.

Bioplastika

Ako na materijalu piše da je izrađen od bioplastike - šta to zapravo znači? To znači da je taj materijal izrađen uglavnom od sirovina iz obnovljivih izvora i to znači da se taj materijal u sasvim posebnim industrijskim uslovima, može i razgraditi na organsku materiju i tako vratiti u proces kruženja. Ali za sada, veoma su mali izgledi da će se kod nas tako što dogoditi (a ni u inostranstvu ovo nije jednostavno izvesti). Bilo bi potrebno da se ovaj materijal pažljivo prikuplja u zasebnim kontejnerima, stiže u specijalizovana postrojenja i onda tamo prerađuje. Spontano, ovakvi materijali se neće razgraditi. Kako bismo ispitali ponašanje bioplastike i njenu moguću razgradnju u kućnim uslovima, sproveli smo mali eksperiment: poboli smo kašičicu za sladoled izrađenu od bioplastike do pola u zemlju. Rezultat : preko dve godine, iako zemljištem stimulisana i izložena svim vremenski uslovima, kašičica nije nimalo razgrađena.

Plastika

Plastika se izrađuje od neobnovljivih izvora i nije biorazgradiva. Možemo reći da je biorazgradiva, samo ako bismo razgovarali o periodima od nekoliko hiljada godina razgradnje. Plastika ne samo da se ne razgrađuje, već se i raspada na sve sitnije komadiće, mikroplastiku, koji onda lako prodiru u sve delove životne sredine, pa i nas same i tada govorimo o mikroplastičnom zagađenju. Neke vrste plastike su reciklabilne, ali je važno znati da se veoma mali deo zaista reciklira. Zato je potrebno biti dobro informisan, znati šta se kod nas zaista može reciklirati i šta se zaista reciklira i tu plastiku prikupljati i odvajati za reciklažu. Proces reciklaže takođe ima svoje energetske gubitke a i ograničenja: čak i reciklabilne vrste plastike se uglavnom recikliraju uvek u plastiku nižeg kvaliteta i na kraju, posle par kruženja (ako ih uopšte dožive) i postaju otpad. Mnoge vrste plastike nisu reciklabilne. Najveći deo plastičnih materijala koje koristimo, kratko i jednokratno, uopšte nisu reciklabilni. Plastika je veoma zahvalan i proizvodno jeftin materijal, ona je praktično nus proizvod petrohemijske industrije, procesa proizvodnje nafte, ali su loše posledice njenog nesuvislog korišćenja dugotrajne, viševekovne. Čini se zato da treba drastično da promenimo način na koji je koristimo.

Postoji i plastika koja je obeležena kao razgradiva ili biorazgradiva plastika, ali ovaj naziv je dosta netačan: u pitanju je samo plastika kojoj je dodat aditiv tako da se ona ubrzo raspadne - ali opet na sitne komadiće plastike, koji nigde ne idu. Uz to, skraćuje se upotrebni vek tog predmeta.

Pitanje plastike je nažalost zaista složeno, a ova pojašnjenja su tu samo kao kratak, pojednostavljen, praktični uvid u celokupnu situaciju.

📷 Alfonso Navarro

Staklo i metal

Ovi su materijali izrađeni od neobnovljivih sirovina, ali se mogu pretapati i ponovo koristiti skoro pa beskonačno. Opet, ni njih ne treba koristiti neodgovorno i jednokratno. Važno je znati i da u Srbiji više ne radi fabrika stakla, pa se staklo samo delimično prikuplja i izvozi u inostranstvo na reciklažu. Od metalnog kućnog otpada recikliraju se nažalost uglavnom samo alu limenke. Nemamo pouzdane podatke o tome da li se metalne konzerve, koje se prikupljaju u kontejnerima za reciklabilne materijale, zaista i recikliraju na neki način.

Papir i tekstil

Papir i karton su izrađeni od sirovina iz obnovljivih izvora i uglavnom se mogu reciklirati, postoji prikupljanje i kompanije koje ih recikliraju. Kada je u pitanju tekstil, on može biti izrađen i od prirodnih i od sintetičkih materijala, tako da može biti i iz obnovljivih i iz neobnovljivih izvora. Čini se da mu se kada je on islužen, iskorišćen nedovoljno pronalazi nova, daljnja primena. I papir i tekstil svakako spadaju u materijale koji imaju svoju ekološku cenu i koje treba da koristimo krajnje odgovorno.

Za detaljnije podatke o mogućnostima reciklaže u Srbiji pogledajte našu tabelu Reciklaža i ponovna upotreba. U ovom tekstu obrađeni su glavni materijali koji završavaju u našim kućnim kantama. Posebna su tema pitanja opasnog, medicinskog ili građevinskog otpada i ta pitanja zahtevaju zasebnu detaljnu obradu i razumevanje.

Pitanje o tome kako materijali kruže (ili ne kruže) deluje komplikovano, ali u praksi se brzo savlada. Ako se potrudimo da razumemo neke osnovne karakteristike materijala koje koristimo, lakše ćemo primeniti postulate života sa manje otpada u svojoj svakodnevici, a time krenuti u održiviji život i dobru promenu, koja je neophodna.
🌸
autorke teksta: Milica Glogovac i Milja Vuković