Top 5 grešaka komunalnih službi pri održavanju gradskih travnjaka #živigrad

Ko radi, taj i greši - to je neminovno. Međutim, kada greške postanu ustaljene i sistemske, i počnu da ostavljaju ožiljke na našoj okolini imamo dužnost da preispitamo sistem koji ih stvara. 

Tako je i sa praksama košenja zelenih površina koje u gradovima sprovode nadležne komunalne službe.

Košenje ne znači samo „išamarati” travnjak kosilicom i ošišati ga vojnički, na što kraće. Barem tako ne bi trebalo da bude. Prvo, sa čisto pejzažno-hortikulturološke strane, ovo nije način da se napravi i održava ugledna i za oko ugodna zelena površina. Drugo, sa ekološke strane, predstavlja katastrofu za lokalni biodiverzitet.

Dok se tek malo severozapadno od nas ozbiljno razmatraju održive prakse pri uređivanju zelenih površina - kako da travnjaci pomognu da se naši gradovi ne pregrevaju, kako da pomognu opstanak raznih biljnih i životinjskih vrsta i pritom budu lepši nego ikada, mi smo kao zajednica u tom pogledu napravili korake unazad.

Pre i posle košenja.

📷 Katarina Samurović

Naši gradski travnjaci su često prekratko u cvatu, vidljivo oštećeni mehanizacijom, u jesen su zabareni, leti spaljeni i spečeni. Iako smo navikli da ih povezujemo sa vremenom, ove pojave nisu vezane (samo) za godišnja doba, već za sam način održavanja. 

Dodatno, smeće se ne skuplja uvek pre košenja, pa umesto cvetova imamo šarenilo samlevenih i rasutih plastičnih otpadaka. 

Ovakvi prizori postali su zabrinjavajuće učestali, posebno u ne-elitnim delovima grada. Pod parolom „košenja zbog urednosti" i strahom od „zapuštanja", ironično, naši travnjaci i livade prečesto završavaju oštećeni i neugledni.

Da vidimo koje su, iz ekološke i pejzažne perspektive, glavnih 5 grešaka nadležnih javnih komunalnih preduzeća pri održavanju gradskih travnjaka?

1. Prerano košenje
Svima nam je ovo poznato. Dok rane divlje pčele otpočnu osetljivu fazu sakupljanja polena za svoja gnezda i pojavljuju se prvi leptiri, i mi počinjemo da uživamo u raznobojnosti i mirisima prvih prolećnih cvetova maslačka, bele rade, mrtve koprive i čestoslavice.

Međutim, nekoliko dana kasnije, kao da je ljuta Kraljica Srca odjednom viknula „Odrubite im glave!”, kosilice krenu u pohod i poravnaju svu tu lepotu.

Osim što je estetski razočaravajuće, prerano košenje ima brojne negativne posledice po male gradske stanovnike - u prvom redu insekte i ptice. Leteći insekti-oprašivači ostaju bez hrane. Sami insekti predstavljaju izvor hrane za ptice, koje u tom trenutku već počinju pripreme za parenje i gnežđenje, a i zbog promenljivog i često hladnog prolećnog vremena ključno im je da imaju „jaču hranu”, odnosno izvor proteina.

Rešenje je jednostavno - odlaganje početka sezone košenja.

Što se tiče idealnog početka sezone košenja, ne moramo ništa izmišljati. U Poljskoj, zemlji koja je normalizovala održiv pristup travnatim površinama, košenje počinje krajem aprila ili početkom maja. Posle tog prvog košenja u ovom terminu, više nema potrebe kositi do kraja juna. 

S obzirom da mi imamo nešto topliju klimu nego Poljska, u Srbiji bi košenje moglo da otpočinje i neku nedelju ranije - ali ne pre druge polovine aprila. Svakako, uvek bi ga trebalo prilagoditi situaciji.

2. Prečesto i nisko košenje
Prekratak i prečesto šišan travnjak je neotporan na sušu, jake padavine, gaženje i sve ostale pritiske na otvorenom javnom prostoru. 

📷 Katarina Samurović

Prečesto šišanje takođe doprinosi ovim problemima. Raniji početak sezone košenja znači i više košenja u toku godine - posebno zbog činjenice da trava raste brže posle skraćivanja, jer pokušava da nadoknadi izgubljenu biomasu. Što je kraće pokosite, to će se ona više upinjati da izraste, što pre.

Iako smo navikli da se travnjaci šišaju na najkraće moguće, ne mora da bude tako. Kosačice su podesive, pa tako možete šišati travu na veću visinu od one „do zemlje”.

Naučni autoriteti kažu da je najoptimalnija visina (bilo kog, pa i vašeg privatnog) travnjaka koja osigurava njegovu izdržljivost i dobro opšte stanje između 5 i 9.5 cm. Dodatno, japanski istraživači su utvrdili da je trava dužine 7 cm ljudima najprijatnija na dodir. Većina cvetova belih rada i belih detelina će preživeti ovakvo košenje, pa je u pitanju svakako dobitna strategija - površinu činimo urednom bez potrebe da uništimo svaki cvet na njoj.

Viši travnjak zahteva i manji broj košenja u toku godine. Održivi pristup negovanju gradskih zelenih površina teži da broj košenja ne bude veći od 2 do 3 puta godišnje, mada se ova cifra svakako uvek prilagođava lokalnim vremenskim uslovima koji diktiraju rast biljaka.

📷 Katarina Samurović

Ako vas plaši da će ovakav travnjak izgledati „neuredno” - ono što čini da travnjak deluje uredno je jednaka visina košenja duž cele površine, a ne sama visina u santimetrima. Na duže staze, vitalniji travnjak ošišan na više svakako će izgledati urednije jer će biti otporniji na vremenske ekstreme koji ga mogu oštetiti - pre svega sušu, ili intenzivne padavine. Takođe, biće otporniji i na konstantno gaženje.

Faktore koji čine travnjak neurednim otkrivamo upravo u sledeća dva odeljka.

3. Korišćenje neodgovarajuće mehanizacije
Ranije, lokalne službe su imale samo ručne trimere - alatku koja je, od svih motorizovanih kosilica, najmanje pogubna po živi svet.

S druge strane, kosačice - i ručne i traktorske - melju sve što se u tom trenutku nađe u travi, što je posebno izraženo u hladnim danima kada insekti ne mogu da lete.

Takođe, ako se koriste neadekvatno, mogu dovesti do oštećenja travnjaka i zemljišta.

Primeri loše isplanirang koriščenja mehanizacije za košenje su:

• korišćenje po vlažom vremenu i mokroj travi i podlozi;

• korišćenje na velikim nagibima;

• korišćenje na neravnim terenima;

• upotreba kosačica sa istupljemim sečivima, bilo gde.

Kao što ćemo videti u sledećem odeljku, kombinacija šišanja po vlažnom vremenu i na neravnom terenu posebno je pogubna po izgled i funkciju gradskih zelenih površina.

Naravno, travnjake koji nisu toliko estetski zahtevni (recimo, zelene površine u naseljima između zgrada nasuprot onih u centralnim parkovima) nema potrebe kositi kosačicama.

4. Košenje po kiši
Jedno od zlatnih pravila održavanja bujnih zelenih travnjaka je - bez košenja po kiši, ili neposredno posle iste, dok su trava i zemljište natopljeni. Do pre desetak godina, pravilo u recimo, Zelenilu Beograd, bilo je da se ne kosi par dana posle kiše, a kamoli u toku trajanja padavina. Za ovo pravilo postoji više razloga:

• Po mokrom terenu lako se ošteti koren biljaka i zemljište, kako točkovima, tako i samim noževima, posebno ako su podešeni da kose nisko. Ovo dovodi do oštećenja zelenog pokrivača stvaranjem "rupa", ogoljava se zemlja i pojačava se erozija.

• Trava koja se kosi po mokrom vremenu se više kida nego seče, što izaziva oštećenja i smanjuje vitalnost biljaka.

• Trava koja se kosi mokra ne može jednako da se seče.

• U vlažnim uslovima, kosačice izbacuju pokošenu vlažnu travu u vidu guste mase, koja prekriva travnjak i sprečava normalan rast biljaka ispod.

• Po vlažnom vremenu, insekti i druge životinje kojima je potrebna toplota za kretanje ne mogu da pobegnu kosilici i ona će ih izvesno samleti.

📷 Katarina Samurović

Još jedna jako bitna stvar. Košenjem po kiši ugrožava se i bezbednost radnika. Po klizavoj travi i blatu, mnogo je veća šansa da će se traktorska kosilica prevrnuti, posebno na nagibima. Pošto smo već videli da Zelenilo koristi neodgovarajuću mehanizaciju za datu površinu, ovaj rizik je svakako realan.

5. Manjak kontrole na terenu i nedovoljno uključivanje stručnih lica
Neiskusni radnici  na održavanju često su prepušteni sebi i nehotice prave štetu na travnjacima i u baštama. 

Svaki početak je težak. Upravo zato, onima koji tek počinju da rukuju opremom za košenje treba stručni nadzor tokom prvih izlazaka na teren, ne bi li naučili da pravilno koriste opremu, postignu optimalan rezultat i ne ugroze sopstvenu bezbednost.

Nažalost, mnogi od nas su bili svedoci situacija kada je mlado drveće oštećeno trimerima ili čak kosačicama, kada su košene biljke u baštama jer radnici nisu prepoznali da su u pitanju gajene biljke, kada su travnjak i teren oštećeni usled loše procene rukovodioca u vezi vremena za košenje ili samog radnika u vezi korišćenja opreme (recimo, na kakvom terenu je primereno koristiti kosačicu, a gde trimer).

Sveukupno, čini se da nema dovoljno uključivanja pejzažista i ostalih stručnjaka u dešavanja na terenu. Sve je prepušteno niže rangiranim upravljačima, koji često nemaju dovoljno znanja da bi problemima pristupili na celovit način.

Tašmajdanski park, travnjak prepun procvetale medonosne bele deteline, pre i posle košenja

📷 Jovana Bila Dubaić

Izazovi i problemi s kojima se javne službe suočavaju

Naravno, mi ne verujemo da do lošeg održavanja dolazi iz bahatosti ili zle namere, već zbog nedovoljno dobre organizacije rada.

Neki od problema sa kojima se komunalne službe za održavanje zelenih površina suočavaju, a lako ih je primetiti sa strane, su:

• nedovoljno radne snage;

• nedovoljno finansijskih sredstava;

• loše stanje i dotrajalost opreme;

• propust da se (ne) uključe struke i strukture koje nisu vezane za konzervativnu hortikulturu (biolozi, ekolozi, sociolozi, građanske inicijative);

• gubljenje koraka sa vremenom i savremenim težnjama u održavanju travnatih povrśina u gradovima.
  

Zagreb, Vroclav, Varšava, Upsala, Geteburg, Malmo,  London, Liverpul, Edinburg, su samo neki od mnogobrojnih gradova koji menjaju konvencionalne prakse održavanje gradskih zelenih površina i uvode celoviti pristup: neguju cvetne gradske travnjake, proređuju košenje, sprovode mozaičko košenje, podržavaju samoniklo medonosno bilje nasuprot dekorativnom. Sve ove promene smanjuju gradske troškove a pozitivno deluju na čitav niz važnih ekoloških usluga koje ove površine vrše.

Umesto zaključka: negujmo zelene površine kao da su žive (jer jesu!)

Ako neko iz „Zelenila" ili druge komunalne službe pročita ovaj tekst, nadamo se da će ga shvatiti ne kao napad, već kao ono što on jeste - konstruktivnu kritiku i poziv na promenu.

Gradski travnjaci nisu samo „mrtvo zelenilo" od kog se očekuje da bude što neprimetnije. To su mesta koja podržavaju život i ne samo direktno podržavaju, već čine gradski biodiverzitet. To su mesta izukrštanih i isprepletanih životnih interakcija između biljaka, divljih životinja, životinja-ljubimaca i ljudi. Pošto su oni krajnji korisnici ovih površina, nije li logično da se njihove potrebe stave iznad potrebe za što bržim i jednostavnijim (i posledično traljavim) održavanjem?

Ne zanemarljivo, pametnije i svedenije košenje vodi i punijem budžetu, jer se troši manje goriva i radne snage na manji broj kosidbi.

Za kraj, svi ovi saveti zasnovani su na zlatnim standardima održive nege svih travnjaka, ne samo javnih zelenih površina. Budite slobodni da ih primenite u sopstvenom dvorištu ili na imanju. Život će vam biti zahvalan.

Mali rečnik pojmova

trimer - ručna mašina za košenje koja kosi travu pomoću brzo rotirajućih plastičnih sajli; ne melje je, već samo seče.

kosačica - mašina za košenje na točkovima koja se ručno gura po travnjaku; zahvaćenu travu melje i izbacuje sa strane.

traktorske kosilice - mala vozila za košenje, najvećeg zahvata od svih mašina za košenje. Takođe melje zahvaćene biljke.

travnjak - bilo koja površina na kojoj se namenski neguje niski biljni pokrivač. Suprotno uvreženom mišljenju, na travnjaku ne mora rasti samo trava, kao na fudbalskom stadionu. Sve do 50-ih godina XX veka, u mikseve semena za travnjake su redovno uključivane i niskorastuće cvetajuće biljke poput bele detelina, a taj trend ponovo oživljava i danas u vidu takozvanih “alternativnih travnjaka”, iako bi istorijski pravilnije bilo reći “tradicionalnih travnjaka”.

biodiverzitet ili biološka raznovrsnost - raznovrsnost vrsta biljaka, životinja i gljiva na određenom području.

🦗

autorka teksta: Katarina Samurović

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta Živi grad koji su pokrenule Jovana Bila Dubaić - istraživač saradnik na Biološkom fakultetu @belgrade.bees.ecology, Katarina Samurović - analitičarka zaštite životne sredine i Milja Vuković - iz inicijativa Divlji Beograd i Za manje smeća i više sreće, kako bi pomogle i podržale pojedince, stambene zajednice, udruženja građana i sve one koji koji uređuju male ili veće gradske zelene površine i uopšte se interesuju za prirodu u gradu.

📷 Jovana Bila Dubaić