Da li su stvari koje koristimo u svakodnevnom životu namerno napravljene tako da kraće traju?
📷 Mika Baumeister
Ako pogledate po svom domaćinstvu videćete da je malo stvari koje imate duže od 10 godina. Frižideri, mašine za veš i sudove, pegle, mikseri - postali su potrošna roba koju brzo otpisujemo čim se pokvare, ili još češće - zamenjujemo ih čim se pojave bolji ili noviji modeli. Gotovo niko od nas u kući nema toliko dugo uređaje kao što su ih imali naši roditelji - istu peglu skoro ceo život.
Da li su stvari koje koristimo nekada trajale duže? Da li je u pitanju naša lagodnost ili su današnji uređaji zaista napravljeni tako - da kraće traju?
U ekonomiji i industrijskom dizajnu postoji izraz „planned obsolescence” koji podrazumeva planiranje i kreiranje proizvoda sa unapred određenim vremenom u kom on može biti upotrebljiv, koristan, ili - atraktivan. Drugim rečima „planirana zastarelost” podrazumeva da su stvari koje svakodnevno koristimo osmišljene tako da, ne samo kraće traju, već i da postanu nefunkcionalne sa pojavom novih modela istog aparata.
Pravo je pitanje da li uređaj menjamo jer on više ne može da se koristi, ili nam je jednostavno - dosadio? Da li nam je lakše da kupio novi proizvod nego da se potrudimo da popravimo stari?
Aparati „za svačiji džep”
Brzorastuća ekonomija dovela je do toga da su, prosečnom čoveku, najdostupniji oni uređaji čiji životni vek nije dug. Aparate višeg kvaliteta, koji mogu da traju i po nekoliko decenija, prosečan čovek danas skoro i ne može da kupi. Zagovornici procesa „planirane zastarelosti” kao argument „za” navode da je ovaj model doveo do rasta mnogih ekonomija i procvata proizvodnje.
Ipak, ako zaista živimo u tehnološki naprednom vremenu da li cilj treba da bude samo veća proizvodnja ili treba da se teži na trajnosti i kvalitetu proizvedenih uređaja? Istraživanja kažu: „...evropski građanin u proseku godišnje napravi 14 kilograma otpada u vidu starih elektronskih i električnih uređaja. To je 32% više nego pre pet godina”. Procenjuje se da ova vrsta otpada ima najveću tendenciju rasta na godišnjem nivou, uvećavajući se čak tri puta brže od komunalnog otpada. Zato sa razlogom mnogi stručnjaci za zaštitu životne srediнe električni i elektronski otpad smatraju jednim od najvećih globalnih problema današnjice.
Kada je ekološki opravdano kupiti novo?
Činjenica je da je sve manje servisa koji vrše popravku kućnih uređaja, pogotovo malih kućnih aparata. Često je iznos popravke gotovo jednak ceni novog uređaja, te se potrošači češće odlučuju da kupe novu stvar, možda i svesni da ni njen životni vek neće biti dug. Sa razvojem tehnologije, neki uređaji su zaista zastarevaju i postanu prevaziđeni. Setimo se samo pejdžera ili mp3 plejera. Ipak, i tu treba biti oprezan i razlikovati dve osnovne vrste zastarelosti proizvoda.
Funkcionalna zastarelost - ona najčešće podrazumeva pojavljivanje neke inovacije - bilo da je reč o novom, inovativnom proizvodu zbog koga stari više nije funkcionalan ili je reč o inovativnoj tehnologiji uz pomoć koje se pravi deo nekog proizvoda. Gore spomenuti CD ili mp3 plejeri bi pripadali tu. Neka od najvećih dostignuća industrijalizacije ili tehnologije nastala su upravo na temelju funkcionalnih inovacija - brzi vozovi, solarni uređaji, pa čak i u prošlosti - automobili.
Razvoj mobilnih telefona takođe se temelji na funkcionalnim inovacijama. Sama pojava pametnih telefona učinila je dotadašnje mobilne telefone manje funkcionalnim, a samim tim i - manje traženim. Ipak, zbog brzog razvoja tehnologije treba praviti razliku koja nam je od novih funkcija nekog uređaja zaista neohodna i ona opravdana da zbog nje kupimo nov uređaj, a stari - bacimo.
Ipak, u masovnoj proizvodnji češća je pojava pseudo-funkcionalne zastarelosti. Ona podrazumeva uvođenje u neki proizvod takvih promena koje ne poboljšavaju njegovu korisnost ili performanse, već su uvedene sa ciljem da se na silu prevaziđe prethodni, a inače koristan proizvod. Najbolji primeri za to su punjači i baterije za elektronsku opremu, posebno za laptopove i mobilne telefone. Iako ljudima deluje da se novi uređaji - punjači ili slušalice sa drugačijim ulazom kreiraju iz opravdanih inženjerskih razloga, činjenica je da većina promena nema nikakvu uočljivu svrhu, osim da stare modele čini nekompatibilnima sa novim.
Kao i u svemu, ključ je u edukaciji potrošača. Kada vam se neka stvar pokvari ili poželite da kupite novu, prvo se zapitajte ovih par pitanja:
- Da li stari uređaj mogu da popravim?
- Da li će novi uređaj doneti neku funkcionalnu promenu u moj život?
- Kolike su šanse da novi uređaj traje duže nego stari?
- Mogu li stari uređaj da poklonim ili recikliram?
- Hoće li novi uređaj zahtevati da, uz njega, kupim i neke druge stvari ili dodatke?
Potrudimo se da nam stvari traju što duže i da naše kupovine ne budu proizvod nametnutih standarda, već realnih potreba.
🌶️
autorka teksta: Jasmina Gavrilov Dražić
📷 www.limundo.com
Autorka teksta: Jasmina Gavrilov Dražić